Rajska astrologija – intervju s Džonom Frolijem 

Branka Stamenković

(Prvi put objavljeno u Astrologusu, Rak/Lav 2003. godina IV, broj 23.)

Tokom njegove treće posete Beogradu, proveli smo jedno divno veče u razgovoru s britanskim astrologom Džonom Frolijem. Pričali smo o Rajskoj astrologiji. I, mada je astrologija tog doba potpuna misterija današnjim astrolozima, neki nagoveštaji o njenom postojanju i nekolicina tehnika preživeli su do danas

Šta danas znamo o Rajskoj astrologiji?

Ne mnogo, jer se mnogo i ne može znati. Ali, znamo da je pre našeg ciklusa postojala neka druga astrologija. Našu astrologiju čovečanstvu su dali anđeli u Vavilonu. Tako tvrde stari tekstovi. To se dogodilo oko 3000 godina pre Hrista, posmatrano iz naše iskrivljene perspektive vremena. To znači da će se svici vremena zamotati na istom mestu s druge strane vremena Hrista.

Pre toga je postojalo nešto što se – iz naše perspektive – u vremenu desilo pre toga. Ali, u pravom smislu, ne postoji ništa što je pre toga. Vreme nije nešto iza nas – ono je nekako iznad nas. Dani stvaranja – prvi, drugi, treći, četvrti, peti, šesti dan stvaranja – nisu se odigrali jedan nakon drugog, već su zračili jedan iznad i iz drugog, na isti način na koji je i to vreme postojalo pre. Dakle nije reč o nekom davno prošlom vremenu. Reč je o višem vremenu, op višem nivou stvari.

Činjenica da se to odnosi na viši nivo stvari znači da je tada postojalo suštinsko vreme. Astrolozi tada nisu praktikovali astrologiju zvezda, već astrologiju Zodijaka. Oni su se bavili suštinom, a ne njenom manifestacijom – a planete su baš ta manifestacija. Upravo zato su Mudraci bili u stanju da se pojave na Hristovom rođenju, i svako drugo astrološko objašnjenje je čista besmislica.

Kako možemo objasniti priču o tri Mudraca koji su sledili Vitlejemsku zvezdu?

Ne možemo reći da je ta zvezda bila konjunkcija Jupitera i Saturna, jer se ona dešava redovno, a ovde smo imali jedan jedinstveni događaj. ne možemo reći ni da se radi o konjunkciji Jupitera i Saturna s nekom zvezdom, jer se i to dešava s vremena na vreme. A mi smo imali jedinstven događaj – neponovljiv – koji je tim ljudima, trima mudracima, pokazao rađanje inkarnacije Boga u materiju. To je moralo biti nešti potpuno izvan ovog kosmosa – neki fenomen. Jer, sve što postoji u ovom kosmosu, može se ponoviti, a to je nešto neponovljivo po samoj definiciji.

Kaže se da su oni došli s Istoka. Ako su došli s Istoka, došli su iz Raja. U istočnom delu Raja postojao je rajski vrt. Oni su došli iz zemlje u kojoj se Sunce rađa, a to znači da su došli s mesta koje je bliže božanskom. A pre naše astrologije, postojao je unutrašnji ciklus druge astrologije. I život je tada bio drugačiji.

Ja živim u Engleskoj u 21. veku, ali tada je život bio drugačiji. Razlog zbog koga nikada nije pronađena neka karika između ta dva sveta – recimo, kosti Adama – leži u tome što su oni bili duhovnija bića, a njihove kosti manje formirane. Mi ovde ne pričamo o prošlosti u smislu nečega što se desilo davno pre. Pričamo o različitim stepenima ulaska u manifestaciju – o tome da su ljudi nekada bili manje čvrsti. I mi u neku ruku imamo duhove i slične stvari – prosto manje čvrsta bićakoja nemaju oklope i nalaze se oko nas. Ona prosto nisu jednako čvrsta kao mi.

Dakle, mi se stalno menjamo?

Ono na šta nam filozofija ukazuje jeste da mi – protokom vremena – postajemo sve teži i teži. Postajemo sve zgusnutiji. Na primer, kada pogledate izložbu u nekom istorijskom muzeju, posmatrate stolice na kojima su ljudi sedeli pre 500 godina i pomislite: „Zašto, pobogu, nisu stavili neke jastučiće na njih?“ Nisu oni bili disciplinovaniji ili čedniji od nas – reč je prosto o tome da se mi sve više spuštamo u sopstveno telo, sve se više identifikujemo s njim.

Rečeno nam je – i ne žeim da se pretvaram da sam kvalifikovan da o tome pričam s bilo kakvim autoritetom – ali, rečeno nam je da su postojala neka prethodna razdoblja. Ona nisu ranija u smislu prošlosti, jer prošlost ne postoji. Teško je naći reči da se to opiše, ali ranija su u smislu da su manje formirana od nas, te su u određenom smislu i danas prisutna oko nas. Zbog toga i imamo oko sebe duhovna bića sve vreme, što na Zapadu ne prepoznajemo, jer smo suviše zgusnuti da bi to prepoznali.

Ako se uzdignemo malo u svet koji je oko nas, vidimo drugi nivo, viši nivo astrologije. I osećamo da je u prošlosti postojalo znanje o njoj.

Da li su astrolozi prošlosti bili svesni postojanja Rajske astrologije?

Bonati izgleda da nije bio, ali Lili definitivno jeste. On je pričao o unutrašnjoj kabali astrologije, i tvrdio je da je do svih pravih tumačenja došao na osnovu toga. Pošto je morao spaliti – ili bar kaže da je spalio svoje knjige – pretpostavljamo da se odrekao tog prošlog znanja. Ako pročitate Lilijevu autobiografiju, postaje jasno da se on tom astrologijom bavio kad god je radio važne stvari. Za svakodnevne stvari koristio je astrologiju koju podučavam i ja. Za ozbiljne stvari, bavio se astrologijom s višeg nivoa. Bavio se nečim što je nazivao unutrašnjom kabalom astrologije, na potpuno drugom nivou od ovog, a daje nam tek nagoveštaje o tome šta je ona. Nikada je ne objašnjava. Nikada o njoj ne priča. I vrlo je teško spoznati u kojoj je meri bio stvarno u dodiru s njom. Da li je stvarno bio u dodiru s njom, mogao da do nje dopre i koristi je, ili se samo nadao da će to postići i izmanipulisao je? Ali svakako je bio svestan činjenice da postoji viši nivo astrologije.

Ovde nije reč o vidovitosti ili sličnim stvarima – to su gluposti. On je o tome pričao u smislu prizivanja silaska anđela. Ali, anđeli se ne mogu prizvati da siđu, jer anđeli nisu posebna bića. To prosto nije moguće. Jedino što možete prizvati da siđe jeste duh, a to je pogrešno. To su tarot i slične stvari, i time se ljudi ne bi trebali baviti.

Stvarno?

Da, stvarno. Jer, to otvara ljude i duh može ući u njih. Duhovi su oko nas. Ja nisam neko ko potpuno shvata te stvari, ali postoje ljudi koji o tome znaju mnogo više nego ja, i oni su mi to rekli. Međutim, i sam sam video dovoljno da znam da je to opasno i da se s tim ne treba igrati. Ako se bavite stvarima kao što je tarot, otvarate sebe pred duhom, a to ne bi trebalo raditi. To su duhovi, bića koja žive na Zemlji zajedno s nama, ali mi moramo održati zid između njih i nas.

Dakle, kada Lili priča o prizivanju anđela, on priča o prizivanju duhova i razgovoru s njima. A duh može reći istinu, ali takođe i laže. Reći će vam istinu da vas namami, a potom će lagati. I o tome je Lili pričao. Takođe priča i o nečemu izvan toga, izvan prizivanja anđela – priča o toj kabali astrologije. Da li je on nje bio svestan što je čitao neke knjige, ili ju je stvarno poznavao zahvaljujući oralnoj tradiciji – nije jasno. Moguće je da ju je poznavao i zahvaljujući oralnoj tradiciji. Međutim, od njegovog do našeg doba, ta oralna tradicija je definitivno nestala.

Postoje neki delovi tih viših stvari koji su nam još uvek dostupni, i u našem astrološkom znanju postoje neke stvari koje se jednostavno ne uklapaju s ostalima. Očigledno je da su iz nekog drugog modela.

Da li bilo ko danas na svetu praktikuje Rajsku astrologiju?

Ne na Zapadu. Bio bih vrlo iznenađen da na Zapadu postoji bilo ko ko poznaje te stvari. Ako postoji bilo ko ko ih poznaje, to je neko ko radi unutar Islamske tradicije. To je jedino mesto na kome se ona može naći.

U svakom slučaju, mnogo pre toga – ne u smislu prošlog vremena, već na višem nivou postojanja, koji još uvek postoji izvan i iznad nas – postoji ta Rajska astrologija. A u našoj astrologiji postoje stvari koje prosto nemaju smisla. Potpuno očigledno imaju drugačiji miris. Ne mirišu na našu astrologiju i ne uklapaju se u nju. U njima postoji neki kvalitet svetla koji nam otkriva da očigledno potiču s višeg nivoa, na isti način na koji, ako čitate Dantea, osećate kvalitet svetla koji vam otkriva da on piše na višem nivou od Tolstoja. Njegove reči imaju svetlo. Ako pišete na višem nivou – svetlost je prisutna. Ako pišete na nižem nivou – ono gasne.

Koje to stvari u našoj astrologiji predstavljaju nasleđe iz Rajske astrologije?

Postoje tri stvari: radovanja planeta, egzaltacije planeta i sedam ključnih Arapskih tačaka. I te tri stvari su potpuno drugačije od svega ostalog u našoj astrologiji, prosto nisu povezane s njom.

Te tri stvari su tragovi Rajske astrologije, astrologije koja je postojala pre nego što je čovek doživeo pad, pre nego što je isteran iz Raja. A samo je njeno poznavanje moglo Mudracima otkriti zvezdu koju će pratiti. To je jedino što ima logičkog smisla. Jer, kada pričamo o toj zvezdi, pričamo o manifestaciji božanskog – o višem nivou koji ulazi u niži. Oni su na višem nivou, jer praktikuju astrologiju na višem nivou, pa je mogu videti.

Što se tiče egzaltacije planeta, one predstavljaju mesta na kojima su planete bile pre nego što je čovek doživeo pad. To jest, pre nego što je duša poprimila materijalno telo, a samim tim i stvarnost života i smrti. Sveti tekstovi o tome pričaju u smislu greha, ali greh je neophodan. Jer, pričati o tome u smislu greha znači pripisati manu božanskom, a to je logično nemoguće. Mi ne možemo pripisati manu božanskom. Bog je savršen po definiciji. Bog je savršenstvo. Bog je nepromenjiva, beskrajna, savršena stvar. A kreacija nije Bog, i stoga nije njegova mana.

Ali, inicijalna stvar je ona inicijalna zapoved: „Neka bude svetlo“ – stvaranje anđeoskih redova, koji predstavljaju suštinu apsolutno svega. Celokupna svrha je u tome da se stvori manifestovana kreacija – a to smo mi, ljudi – koja će se vratiti Bogu. Dakle, to je neophodna svrha toga. Jer, Bog je apsolutno dobar i svoju dobrotu može manifestovati samo stvaranjem čoveka i spuštanjem kompletnog sopstva u telo, u osobu koja je bio Hrist, da bi je vratio kroz iskupljenje i Hrista vratio Bogu. Stoga nesavršenstvo mora postojati. Zbog toga je treći anđeo morao pasti – u pakao ili negde. Na nižem, zgusnutijem nivou, čovek mora pasti. Te stvari se spuštaju u zgusnutost tela. Kada je čovek bio na višem nivou, on je bio to spiritualno biće.

Postoji li bilo kakva povezanost između pada anđela i čovečjeg pada?

Da. Upravo to pokušavam da iskažem. To je ista stvar, potpuno ista stvar. Čovek mora doživeti pad. Pošto treći anđeo doživljava pad, trećina anđela u čoveku doživljava pad. Trećina nas doživljava pad.

Kako se desilo da je čovek doživeo pad?

To je bilo neophodno, jer on nije Bog. Kreacija nije Bog. Bog je savršen. Stoga, biti odvojen od Boga znači biti nesavršen. Zato čovek mora pasti. Priča o Postanju je mitsko prepričavanje te osnovne logične izjave. Neoplatonisti to nazivaju logikom, a Knjiga Postanja pričom – čovek mora doživeti pad, jer čovek nije Bog. Sve o čemu ovde pričamo jesu prosto nivoi.

Kako čovek doživljava pad od Boga, on poprima telo. To saznajemo iz Knjige o Postanju – čovek sebi pravi odelo od lišća – što odgovara situacijama u kojima razni heroji sebe ogrću različitim životinjskim kožama i sličnim stvarima. Pre nego što je čovek doživeo pad, bio je na nivou znakova Zodijaka. Pao je ispod toga. Pao je na nivo Saturna, u svet Saturna. Stoga oblači svoje telo, odeću od lišća.

Kada pričamo o Rajskoj astrologiji, mi pričamo o astrologiji koja je na nivou Zodijaka, a to je astrologija anđeoskih redova. To je ono čega su Mudraci morali biti svesni. Razlog zbog koga je to teško opisati leži u činjenici da se ne radi o prošlosti u smislu postojanja „prošlog“ i „našeg“ vremena. Reč je o vremenu u drugačijoj dimenziji. To je potpuno logično, i nalazi se u svetim tekstovima.

Oni su bili svesni manifestacija na nižem nivou, koji će otkriti inkarnaciju višeg nivoa na sebi. Mi to odavde, dole, ne možemo videti. Ne postoji način – jednostavno je nemoguće – napraviti natalnu kartu Hristovog rođenja, ili otkriti Vitlejemsku zvezdu. S višeg nivoa, oni su mogli toga biti svesni, i očigledno jesu bili svesni. Stoga je očigledno da su ovde dole došli iz anđeoskih redova. Mi ovde ne pričamo o ljudskim kraljevima, ili o tri osobe: Niku Kampionu, Kim Farnel i Tijani Marinković. Mada su oni briljantni astrolozi, oni se nisu popeli na kamile i jahali tri dana kroz pustinju. To nije moguće.

Objasnili smo jednu od tri stvari koje smo nasledili iz Rajske astrologije – egzaltacije planeta. Šta možemo reći o sedam ključnih Arapskih tački?

Mi ovde pričamo o višem nivou – ne u vremenu, već u postojanju – i mi moramo sebe uzdići na taj viši nivo manifestacije. Upravo zbog toga, kada imamo posla s nekom osobom koja je posvećena duhovnosti, posmatramo sedam ključnih Arapskih tački: Fortunu i tačke koje koje se računaju na osnovu nje. Ako su te tačke aktivirane u horoskopu – što obično vidimo na osnovu direktnih aspekata ka njima od strane, pre svega, njihovih dispozitora, ali i drugih planeta, znamo da je osoba „veliki igrač“. Znamo da imamo posla s osobom koja je na tom nivou, ili ima potencijala da živi na tom nivou.

Egzaltacije planeta i radovanja planeta potiču s istog nivoa astrologije. To nije vezano za preostala dostojanstva ili debilitacije. To potiče s nekog drugog mesta. Upravo zato i imamo ideju preterivanja kada je reč o egzaltacijama. Najlakše je reći da tako vidimo ono najbolje u osobi, način na koji je to manifestovano na nižem nivou. Ono što vidimo jeste suština osobe. To nas vraća na anđeoski red, onakav kakav on jeste. To je kao kada posmatrate nacrt neke osobe. Nacrt je vrlo lep, ali kada dođu građevinari i iseku ćošak ovde, ćošak onde, krajnji proizvod ne odgovara u potpunosti nacrtu. Kada pričamo o egzaltacijama, pričamo o nacrtu. A ono što dobijamo u stvarnosti jeste finalni proizvod koji ne odgovara u potpunosti lepoj slici koju je nacrtao arhitekta.

Šta je s radovanjima planeta?

Isto važi i za radovanja. To su mesta na kojima bi planete trebalo da budu, mesta na kojima su one najsrećnije. Ono što bi trebalo u svom životu da radimo.Na primer: Mesec u trećoj kući je Mesec koji je direktno naspram mesta u kojoj bi trebalo biti Sunce. Bili bismo mnogo bolji da je to stvarno tako. To nije uvek slučaj. Na tom višem nivou manifestacije, koji nije u prošlosti, već još uvek negde prisutan u nama, to jeste tako. I zbog toga će mera u kojoj Mesec odstupi od svog mesta radovanja pokazati meru u kojoj ne uspevamo da se vratimo na taj viši nivo. U stvari, ne da se na njega vratimo – jer povratak je samo vremenska metafora.

To je ono što nam je ostalo od Rajske astrologije. To je ono što nam se još uvek daje. A ono što je važno nije neko prošlo vreme, već vreme koje je nekako unutar nas. Razmišljati o tome kao o nekom prošlom vremenu, znači odustati. Prodati se. To je upravo ono što je Adam uradio – prodao je sebe vremenu. Vreme – kao lateralan pojam – predstavlja mit. Ono o čemu pričamo je gore. To je stvarnost, ali smo mi suviše zgusnuti da to cenimo. Što se više popnete – i ako imate posla s ljudima koji u svom životu imaju neku vrstu duhovne vrline u svom životu – te stvari postaju izrazito naglašene u njihovim horoskopima.

Džon Froli  je svetski poznat praktikant tradicionalne astrologije, koji živi i radi u Londonu, a ima klijente i studente na šest kontinenata. Autor je knjiga Prava astrologija (nagrada Spika za najbolju astrološku knjigu objavljenu u svetu u 2001. godini) i Primenjena prava astrologija, urednik je časopisa Astrološki šegrt, i tutor seminara u horarnoj, elekcionoj i tradicionalnoj natalnoj astrologiji.